Česta glavobolja

Najčešći uzroci galavobolja kod uslovno zdravih osoba.

Primarne glavobolje, kao što su migrena i tenziona glavobolja, nemaju određene uzroke. Međutim, kod osoba sa ovim glavoboljama, pojedini faktori mogu provocirati napad glavobolje. Ti faktori su: hronični stres, zamor, nerodovna ishrana, hormonski poremećaji (menstrualni ciklus kod žena), pojedine vrste hrane, vremenske prilike, promene temperature i slično. Sekundarne glavobolje su uzrokovane drugim oboljenjima kao što su: povrede glave i vrata, vaskularna oboljenja glave i vrata (infarkt mozga, krvarenje u mozgu usled skoka krvnog pritiska ili pucanja moždane aneurizme), nevaskularnim unutarlobanjskim oboljenjima (tumori mozga, hidrocefalus), infekcijama, psihijatrijskim i drugim oboljenjima.

Koju glavobolju ne smemo zanemariti?

Svaka novonastala glavobolja zahteva odgovarajuću pažnju. U principu, kod prve pojave ili pojave novog tipa glavobolje, treba se obratiti lekaru koji će na osnovu razgovora, pregleda i eventualnih dopunskih ispitivanja, ustanoviti da li se radi o primarnoj ili sekundarnoj glavobolji. Nikako se ne sme zanemariti iznenadna, jaka iz punog zdravlja nastala glavobolja slična udaru groma. Ovakva glavobolja najčešće ukazuje na unutarlobanjsko krvarenja kao posledicu pucanja moždane aneurizme i zahteva neodložnu dijagnostiku i lečenje.

Neuralgije i njihova manifestacija.

Neuralgije su glavobolje i bolovi u licu nastali usled direktnog oštećenja pojedinih nerava koji oživčavaju poglavinu i lice. Karakteriše ih sevajući, jak bol u inervacionom području oštećenog nerva uz istovremeni poremećaj senzibiliteta u regiji bola: trnjenje, mravinjanje, peckanje, smanjenje osećaja za dodir. Tipični predstavnik je trigeminalna neuralgija, zastrašujući bol u licu koji se javlja u napadima izazvanim dodirivanjem lica, govorom, žvakanjem. Smatra se da je trigeminalna neuralgija najjači bol kojeg čovek može doživeti. Opisana su i samoubistava pacijenata koji nisu mogli da podnose ovaj bol. Pacijenti ga opisuju kao udar groma, udar struje, provalačenje užarenih igala kroz lice i slično. Pored trigeminalne, postoje i druge neuralgije koje nose nazive po zahvaćenim živcima: glosofaringealna, genikulatna, nazocilijarna, laringealna, okcipitalna. Neuralgije se mogu javiti i u drugim delovima tela.

Uticaj glavobolja na normalni životni ritam.

Česte glavobolje značajno remete životni ritam i umanjuju radnu sposobnost. U tome verovatno postoje individualne razlike. Neko se lakše, a neko teže nosi sa svojim glavoboljama. Glavobolja se smatra hroničnom ukoliko je prisutna 15 ili više dana u toku meseca. Hronična glavobolja svakako remeti normalan život. Već u slučajevima kada se javljaju dve ili više glavobolja sedmičnno, primenjuje se preventivna terapija, odnosno preporučuje se redovno uzimanje odgovarajućih lekova u cilju prevencije napada glavobolje.

Uzimanje analgetika bez recepta.

Ako se glavobolja javlja sporadično, može se po potrebi, odnosno za prekid bola samostalno uzeti neki analgetik. U obzir dolaze samo jednostavni analgetici (paracetamol, aspirin, kafetin i slično) ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi (brufen, diklofen). Ukoliko ovi lekovi ne pomažu ili su glavobolje toliko česte da zahtevaju preventivnu terapiju, potrebno se obratiti lekaru.

Problemi koji mogu nastati zbog samostalnog uzimanja lekova.

Svaki lek ima svoja neželjenja dejstva. Najčešće se mogu javiti odgovarajuće alergijske reakcije i probavne smetnje. Pre uzimanja leka potrebno je detaljno proučiti priloženo uputstvo, a slučaju bilo kakvih nejasnoća ili sumnji obratiti se lekaru.

Da li dugotrajno uzimanje pojedinih lekova može izazvati navikavanje ili rezistentnost na lek?

Moguće je i jedno i drugo. Opšte je poznato da jaki, opijatni analgetici stvaraju zavisnost, te ih treba upotrebljavati sa oprezom i u strogo opravdanim situacijama. Na pojedine lekove se razvija tolerancija. Naprimer, carbamazepin je lek koji kod većine pacijenata sa trigeminalnom neuralgijom dobro kontroliše bolove. Međutim, usled razvoja tolerancije, vremenom su potrebne sve veće doze leka za sve manji efekat, tako da svi pacijenti, pre ili kasnije, dođu u fazu kad carbamazepin više ne deluje. Preterena upotreba pojedinih lekova protiov bolova može uzrokovati poseban oblik glavobolje, takozvanu glavobolju usled prekomerne medikacije.

Hirurška intervencija radi smanjenja bola.

Hirurgija bola je deo neurohirurgije koji podrazumeva primenu hirurških procedura u cilju otklanjanja bola. Najprostije rečeno, presecaju se puteva za bol, odnosno prekidu veza između bolne regije i odgovarajućih centara u mozgu gde se bol doživljava kao takav. Hirurškim presecanjem bola, postiže se kontrola bola bez obzira na uzrok. Međutim, anatomske operacije iz domena hirurgije bola podrazumevaju otklanjanje uzroka bola. Otkrivanje i otklanjanje uzroka bola je, kada je to moguće, najbolji način lečenja hroničnih bolova. Presecanje bola se primenjuje uglavnom u situacijama kada se bol ne može adekvatno kontrolisati medikamentoznom terapijom.

Vrsta bola koja može signalizirati prisustvo tumora mozga?

Jedan od najčešćih simptoma tumora mozga je glavobolja. Međutim, tumorska glavobolja je nespecifična, odnosno na osnovu njenih karakteristika teško je pretpostaviti da je uzrokovana tumorom mozga. Uglavnom je tupa, difuzna, nepulzirajuća, umerene jačine i smiruje se na primenu uobičajenih lekova protiv bolova. Večina tumora mozga je praćena glavoboljom, ali se na osnovu prisustva glavobolje retko dijagnostikuje tumor mozga. Jake glavobolje obično plaše pacijente, jer misle da su uzrokovane tumorima ili drugim ozbiljnim oboljenjima. Međutim, najčešće nije tako. Racimo, migrena, neuralgije i neke druge izuzetno jake glavobolje su dobroćudne, odnosno nisu uzrokovane ozbiljnijim oboljenjima.

Tumor mozga i oporavak posle operacije

Moguć je potpuni oporavak i vraćanje punom životu i radu, bez ikakvih ograničenja. Vreme oporavka je različito i zavisi od više faktora: vrsta i lokalizacija tumora, starost pacijenta, istovremeno prisustvo drugih oboljenja, opšte stanje, prisustvo neuroloških simptoma pre operacije i slično. Dobročudni tumori i dobro opšte stanje pre operacije  su osnovni preduslov potpunog i brzog oporavka. U uslovima savremene neurohirurgije i anastezije nije retkost da pacijenti posle operacije tumora mozga borave u bolnici svega nekoliko dana i da se već posle skidanja konaca sa opartivne rane (desetak dana nakon opracije) vraćaju uobičajenim životnim i radnim aktivnostima.

Da li su tumori mozga nasledni?

Tumori mozga ne spadaju u nasledna oboljenja.

Može li tumor mozga nastati usled stresa?

Nema podataka koji potvrđuje bilo kakvu povezanost između stresa i tumora mozga.

Lečenje glavobolje sedativima.

U lečenju tenzionih glavobolja koje često nastaju kao posledica hroničnog stresa i napetosti, ponekad se primenjuju i sedativi. Međutim, u lečenju hroničnih glavobolja, pored analgetika, koriste se i antidepresivi - lekovi za popravljanje osnovnog raspoloženja. Svaki hronični bol (bol koji traje mesecima) angažuje psihu, odnosno snižava osnovno raspoloženje. Sniženo raspoloženje utiče na dodatno pojačavanje bola i zatvara se začarani krug iz koga je nekad teško izaći. Zbog toga svaki hronični bol, uključujući i glavoblju, zahteva, pored ostalog, i primenu antidepresiva.

Meteropatija. Uticaj vremenskih prilika na glavobolju

Meteropatija je grupa simptoma i reakcija koje se manifestuju kada dođe do promena jednog ili više meteoroloških faktora. Pod meteorološkim faktorima podrazumevamo temperaturu i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kišu, grmljavinu i efekt jonizacije. Postoje metereopate, a i glava može boleti zbog vremenskih prilika. Kod pacijena koji boluju od migrene, promena vremena može dovesti do napada glavobolje. Ekstremno niske ili visoke temperature, nagle promene vremena, povećana vlažnost vazduha i slično su faktori koji mogu provocirati migrenozni napad. Prema podeli glavobolja koju daje Internacionalno udruženje za glavobolje, postoji i posebna vrsta glavobolje – glavobolja na hladnoću. Ona nastaje ili kao posledica delovanja spoljašnje hladnoće (izloženost glave niskim temperaturama) ili unutrašnje hladnoće (udisanje hladnog vazduha, konzumiranje hladnih napitaka i jela).