Dermatitisi

Dermatologija

Medicinski članci

Korisni linkovi

Contents

1. Dermatitisi: podela, klinička slika, dijagnoza i lečenje

Dermatitisi: podela, klinička slika, dijagnoza i lečenje

koza2

Saznajte vise o dermatitisima, podela, dermatitisa, uzrok nastanka dermatitisa, klinička slika, lečenje dermatitisa

Perianalni dermatitis

perianalni-dermatitis Perianalni dermatitis se može definisati kao akutna ili hronična inflamacija (zapaljenje) perianalne regije različite etiopatogeneze.

Uzrok nastanka

Kod odraslih osoba najčešći etiopatogenetski faktori su hemoroidi i iritacija, ili kontaktna senzibilizacija na sekret analne sluzokože ili ostatke fekalnog sadržaja. Uvučen i uzak analni otvor predstavlja anatomsku predispoziciju za nastanak čestih upala. Neadekvatna higijena, kao i poremećeno varenje su takođe važni u etiopatogenezi. Mehanička traume, fisure, kao i jatrogeni faktori (dugotrajna lokalna primena kortikosteroida, laksativa, podofilina), takođe mogu da dovedu do pojave inflamatornih promena perianalne regije.

Klinička slika

Klinički, promene mogu varirati od akutnih i ekcematiformnih oblika, u vidu eritema (crvenilo), madidacije i bolnosti, do hroničnih infiltrovanih i lihenifikovanih promena. U skoro svima slučajevima promene su praćene jakim svrabom.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i objektivnog pregleda.

Lečenje

Lečenje hemoroida i eliminacija ostataka fekalnog sadržaja najvažnije su terapijske mere. Bitna je i higijena analne regije. Lokalno se primenjuju vrlo blagi antiflogistički oblozi i kupke (čaj od kamilice ili žalfije). Kratkotrajna primena kortikosteroida u obliku losiona ili krema dovodi do poboljšanja u akutnim slučajevima. U slučaju intezivnog svraba propisuju se antihistaminici per os.

Dermatitis perioralis

perioralni-dermatits

Dermatitis perioralis (dermatitis rosaceiformis steroidica) je hronična dermatoza lokalizovana najčešće perioralno (oko usta). Najčešće obolevaju žene između 20. i 50. godine života.

Uzrok nastanka

Etiopatogeneza nije u potpunosti razjašnjena. Kod velike većine bolesnika anamnestički se može saznati da su prethodno u dužem periodu koristili kortikosteroidne masti na koži lica koje mogu oštetiti kožu. Moguće je da različiti mehanički i hemijski nadražaji (kozmetička sredstva, oralni kontraceptivi, UV zračenje) ili infektivni agensi, na tako oštećenoj koži dovode do karakteristične upale.

Klinička slika

Promene zbog kojih bolesnici počinju upotrebu kortikosteroidnih preparata najčešće su seboroični dermatitis, rosacea ili akne vulgaris. Zatim na eritematoznoj (crvenoj) osnovi zapažaju se brojne pojedinačne ili grupisane polukuglaste crvene papule prečnika 1-2 milimetara. Uz njih se javljaju sitne papulovezikule i papulopustule i ponekad infiltrisana žarišta nepravilnog oblika. Promene su najčešće lokalizovane perioralno, uz karakterističnu usku slobodnu ivicu kože oko usana, naročito ispod donje usne. Promene se šire nazolabijalno, na obraze, spolja prema očnim kapcima, a u težim slučajevima i na čitavo lice i čelo. U kasnijim fazama bolesti izraženi su ljuštenje, atrofija kože i teleangiektazije (tačkasto proširenje kapilara). Posle prestanka upotrebe kortikosteroida gotovo uvek dolazi do prolaznog pogoršanja postojećih promena.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i dermatološkog pregleda.

Lečenje

U opštoj terapiji uspešni su tetraciklini i eritromicin. Može se ordinirati i 13-cis-retinoična kiselina u vrlo malim dozama. U lokalnoj terapiji treba isključiti sve iritantne supstance. Obavezan je prekid primene kortikosteroidnih preparata. Primena hladnih obloga i neutralnih emulzija većini bolesnika ublažava osećaj napetosti, pečenja i svraba. Takođe su uspešni lokalno primenjeni eritromicin i tetraciklin.

Fotoalergijski kontaktni dermatitis

fotoalergijski-dermatitis

Fotoalergijski kontaktni dermatitis spada u grupu fotoalergijskih dermatoza. Fotoalergijske dermatoze podrazumevaju promene na koži u nastanku kojih, osim svetlosti i senzibilizatora, učestvuju i imunološki mehanizmi.

Uzrok nastanka

Najčešći fotoalergeni, od kojih posle ekspozicije pretežno UVA i manjim delom UVB zracima, dolazi do vezivanja sa proteinima kože kada nastaje kompletni antigen, jesu sulfonamidi, fenotiazin, i halogenizovani salicilalinidi.

Klinička slika

Promene kože se karakterišu slikom kontaktnog alergijskog dermatitisa na delovima kože koji su fotoeksponirani. U akutnoj fazi, promene se manifestuju u vidu eritema (crvenilo) i vezikula (mehurić), koji su praćeni osećajem pečenja i svraba. Na pokrivenim delovima kože nema ekcemskih žarišta. Ukoliko se ne utvrdi uzročni alergen, tok bolesti je hroničan sa hiperpigmentacijama i lihenifikacijom kože.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, dermatološkog pregleda, epikutanih testova, testa eliminacije i ekspozicije.

Lečenje

Aplikuju se antiseptične obloge, kortikosteroidne kreme, po potrebi antibiotske masti. U hroničnim stanjima se aplikuju kortikosteroidne masti, preparati katrana obično u kombinaciji sa indeferentnim kremama. U opštoj terapiji ordiniraju se antihistaminici. Preporučuje se zaštitna odeća i primena krema sa visokim zaštitnim faktorom

Solarni dermatitis

Solarni dermatitis predstavlja kožno oboljenje izazvano UVB zračenjem, a histološki se karakteriše pojavom "sunburn" ćelija.

Uzrok nastanka

Dermatitis solaris nastaje kod osoba sa inače normalnom fotoosetljivošću. Sunčevo svetlo je naročito bogato UVB zracima na moru ili na velikim nadmorskim visinama, gde je važna i refleksija UVB zraka od vode, snega ili peska. Često nastaje kod osoba svetle puti u vreme pojačanog sunčevog zračenja.

Klinička slika

Dermatitis solaris počinje 4 do 6 sati posle sunčanja, a povlači se 72 sata posle ekspozicije suncu, uz razvitak pigmentacija. Koža je intezivno crvena uz osećaj pečenja. Posle 2-3 dana koža počinje da se ljušti. U težim oblicima, koji se karakterišu pojavom bula i vezikula (mehurova), mogu se javiti i opšti simptomi kao što su osećaj slabosti, glavobolja, povišena telesna temperatura i kolaps cirkulacije.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i dermatološkog pregleda. U histološkoj slici su karakteristične "sunburn" ćelije u Malpigijevom sloju kože. Nekada se zapaža i vakuolizacija bazalnih ćelija. Kod težih oblika se vidi fokalna ćelijska nekroza i vezikule. Krvni sudovi u gornjem dermisu su dilatirani (prošireni).

Lečenje

Lokalno se primenjuju antiflogistici, masti za hlađenje i kortikosteroidi u obliku krema ili emulzija. Kod težih oblika, sa povišenom telesnom temperaturom, indikovana je primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Numularni ekcematoidni dermatitis

ekcematoidni-dermatitis

Numularni ekcematoidni dermatitis se karakteriše pojavom diseminovanih, oštro ograničenih ekcematiformnih žarišta veličine metalnog novca.

Uzrok nastanka

Etiopatogeneza nije poznata. Sumnja se na kontaktnu alergijsku reakciju prema mikrobnim antigenima, koji u kožu dospevaju sa mesta neke fokalne infekcije hematogenima putem, ali za to nema dovoljno dokaza.

Klinička slika

Promene na koži se obično manifestuju u obliku slabo infiltrovanih, eritematoznih (crvenih), oštro ograničenih žarišta, veličine nokta malog prsta (numularni oblik). U žarištima se mogu pojaviti papule i vezikule (sitni mehuri), tako da žarišta često vlaže (papulovezikularni oblik). Vremenom se žarišta povećavaju i postaju suva, lagano skvamozna (ljuspasta). Broj žarišta je različit (može biti i samo jedno). Promene su najčešće lokalizovane na gornjim i donjim ekstremitetima i na trupu. Promene su obično praćene jakim svrabom. Opštih simptoma nema.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, dermatološkog pregleda, histološkog nalaza.

Lečenje

Terapija se sprovodi primenom kortiosteroidnih krema (u početku), a posle suzbijanja vlaženja, primenjuju se masti. Kod težih oblika indikovana je sistemksa primena kortikosteroida.

Dermatitis seborrhoica infantum

seboroicni-dermatitis

Dermatitis seborrhoica infantum predstavlja pojavu seboroičnih manifestacija kod odojčadi, obično u prva tri meseca života.

Uzrok nastanka

Postoji mogućnost da se radi o pojačanoj produkciji loja usled transplacentarno prenetih androgena majke, koji se mogu dokazati u krvi do 6. nedelje života.

Klinička slika

Promene obično započinju na glavi pojavom beličastih masnih ljuspica do veličine nokta, koje se lagano skidaju. U slučaju jače izraženih promena ljuske su deblje i veće (crusta lactea). Posle uklanjanja ovakvih ljuspica vide se eritem (crvenilo) i eksudacija. Sa predela kapilicijuma (kosmati deo glave) promene se šire na lice, u retroaurikularna područja, nazolabijalne brazde, mentolabijalnu brazdu, u nabore kože, pazušne jame, a nalaze se i ingvinalno, glutealno i periumbilikalno. Vrlo su česte piodermizacije i infekcije kandidom. U 3. ili 4. mesecu promene se postepeno povlače.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike i dermatološkkog pregleda.

Lečenje

Terapija je simptomatska jer se promene spontano povlače, a cilj je prevencija sekundarnih infekcija.

Atopijski dermatitis

atopijski-dermatitis

Uzrok nastanka

Etiopatogenetski mehanizmi nisu potpuno razjašnjeni. Sigurno je da učestvuju rani imunološki mehanizmi i da dolazi do reakcije antigen-antitelo. Najčešće se radi o alergiji na hranu i njene produkte razgradnje koji dospevaju digestivnim puitem. Ređe je posledica dejstva kontaktnih alergena.

Klinička slika

Eczema lactentium et infantum - najčešće počinje od trećeg meseca života, promene se javljaju na koži lica (obrazi, brada, čelo) štedeći predeo oko nosa i usta. Postoje jasno eritematozne (crvene) plaže na koži, nekada posute vezikulama (mehurić) i sa vlaženjem, praćene jakim svrabom. Posle druge godina života bolest najčešće postaje hronična. Tada promene zahvataju kožu velikih pregiba. To su jače lihenificirane (lišajaste), veoma pruriginozne (pruritus-svrab) plaže.

Dermatitis atopica diffusa et generalisata - karakteriše se infiltrovanom kožom sa naglašenim kožnim crtežom, lihenifikacijom, tamno smeđom bojom kože, erozijama, krustama. Svrab je veoma jak. Zbog veće infiltrovanosti lice ima izgled maske. Dlake ispadaju. Jak svrab često menja psihičko stanje bolesnika, poremećen je san, telesna težina može da opada.

Dermatitis atopica chronica circumscripta multilocularis - odlikuje se pojavom većeg broja lihenificiranih žarišta na velikim pregibima, na čelu, ispred ušnih školjki, praćeno jakim svrabom.

Dermatitis atopica chronica circumscripta unilocularis - veći značaj se pridaje neuropsihološkim faktorima, promene se javljaju na vratu, u predelu lopatica, ručnog i skočnog zgloba, na spoljašnjoj strani nadlaktica i podlaktica, u sakralnoj regiji. Prisutna je samo jedna veća plaža, koja je oštro ograničena, lihenificirana.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, probe ekspozicije i eliminacije (alergena), alergoloških kožnih proba i imunoloških testova.

Lečenje

Sastoji se u pranju kože blagim rastvorom hipermangana. Lokalno se aplikuju antibiotske masti i indiferentne kreme naizmenično sa kortikosteroidnim mastima. U opštoj terapiji su od značaja sedativi, antihistaminici, nekada kratkotrajno kortikosteroiidi. Vrlo je važno eliminisanje deklanširajućih faktora. Klimatsko lečenje na moru ili planinama u toku više meseci daje povoljne rezultate.

Hronični iritacioni kontaktni dermatitis

kontaktni-dermatitis

Hronični iritacioni kontaktni dermatitis (iritativni ili detritivni dermatitis) nastaje posle ponavljanih kontakta kože sa hemijskim materijama koje deluju kao blaži iritansi (deterdžent, kreč, cement i dr.) i izazivaju hronično oštećenje kože zbog nestajanja lipidnog zaštitnog sloja, promene pH kože i gubljenja normalne bakterijske flore.

Uzrok nastanka

Najčešći uzroci nastanka su hemikalije - kiseline i baze, rastvori, razređivači, jaka ekspozicija rendgenskim, UV ili laserskim zracima.

Klinička slika

Kod akutnog oblika dolazi do oštećenja samo površinskog sloja kože, promene su samo na mestu kontakta i oštro su ograničene. Koža je crvena, lagano otečena, uz moguću pojavu mehurića ispunjenih bistrim ili gnojnim sadržajem, ali i većih mehura, erozija i jakog vlaženja. Dolazi i do ljuštenja i pucanja kože. Svrab ne mora biti jako izražen nego se više javlja osećaj pečenja i stezanja. Promene se i bez lečenja postupno smiruju i obično prelaze u pigmentaciju.
Kod hroničnog oblika promene na koži sporo se razvijaju, naročito ako se radi bez zaštitnih sredstava (rukavice i zaštitna krema). Najčešće su na šakama i prstima. Koža je suva, zadebljala, pojačan je kožni crtež, ljušti se i puca pa nastaju bolne pukotine (ragade), hiperpigmentacija. Može biti izraženo i blaže crvenilo, ali znakova upale nema osim ako ne dođe do sekundarne infekcije.

Dijagnoza

Dijagnozu je lako postaviti na osnovi podataka o kontaktu s jakim iritansom. Eventualno je potrebno isključiti gljivičnu ili bakterijsku infekciju. Epikutani (kožni) testovi su negativni.

Lečenje

U lečenju akutnog oblika uklanja se štetna noksa i aplikuju kortikosteroidi i/ili lokalni antibiotici, zavisno od intenziteta simptoma. Preporučuje se pranje kože zamenama za sapun i upotreba preparata za neutralnu negu kako bi se što pre oporavio površinski sloj kože. Antihistaminici se daju samo simptomatski u slučaju jačeg svraba.Terapija hroničnog oblika je slična onoj navedenoj u akutnoj fazi, daju se kortikosteroidi u obliku masti, neekada kombinacije s antibiotikom ili antimikotikom, a i salicilnom kiselinom kako bi se izljuštila suva koža. Na raspukline se može staviti antibiotska mast. Nakon što se promene smire, nastavlja se trajna nega kože koja je zbog gubitka prirodnih zaštitnih faktora od velike važnosti.
Neophodno je izbegavati (na poslu i u kući) svaku iritaciju ili kvašenje kože, raditi u pamučnim i gumenim rukavicama.