Fizikalna terapija

Fizikalni agensi u terapiji bola

1.Laser predstavlja izuzetno terapijsko sredstvo koje značajno skraćuje vreme lečenja
2.Magnetoterapija ( niskofrekventno elektromagnetno polje)
3.TENS (Transkutana električna nervna stimulacija)- Efikasan protiv bola različitog porekla
4.DDS (Dijadinamik struje)
5.IFS (Interferentne struje)
6.Galvanska struja
7.Elektroforeza (unošenje lekova u organizam putem galvanske struje)
8.UZ ( Ultrazvuk)
9.Sonoforeza (unošenje lekova u organizam putem ultrazvuka)

Laser terapija

Laser je jedna od najmlađih metoda koja se danas primenjuje u savremenoj medicini, a uprkos tome toliko prihvaćen da u većini medicinskih grana predstavlja nezamenljivo sredstvo.

Istorijat počinje od 1917god. od Alberta Einsteina i njegove hipoteze o indukovanoj emisiji preko Meymana koji 1960 god. patentira nov izum-laser. Reč “laser” predstavlja skraćenicu “light amplification by stimulated emision of radiation “ što znači pojačanje svetlosti stimulisanom emisijom zračenja.

Oblast života koja nas interesuje je medicina gde je laser nezamenljiv u većini njenih grana kao što su: hirurgija, fizikalna medicina, traumatologija, dermatologija, kozmetika... . Laseri u zdravstvenim ustanovama u žargonu se nazivaju mekim i tvrdim što predstavlja sinonime za lasere niske i visoke snage. Laseri visoke snage svoju primenu su našli u hirurgiji, dok se laseri niske snage prvenstveno koriste u fizikalnoj medicini što je za nas i najinteresantnije.

Snaga lasera, izlazna snaga laserskog zraka, talasna dužina, energija zračenja, fokus laserskog zračenja, ukupna energija laserskog zračenja kao i režim rada (kontinuirani ili impulsni) su parametri koji određuju efekte primene lasera i moraju biti precizni pre nego što se laser primeni u praktičnom radu.

Dejstvo lasera u fizikalnoj terapiji

1. Biološke promene do kojih dolazi tokom lasero-terapije posledica su ne samo tretiranog efekta lasera, nego i odgovora ''domaćina'' koji se sastoji u promeni metaboličkih aktivnosti koje traju i do mesec dana.
2. Laserski snop može da proizvede efekat inhibicije ili stimulacije u lokalnom celularnom području, tako da slabi stimulansi mogu da pobuđuju fiziološku aktivnost, umereni podstiču, jaki zadržavaju a veoma jaki sprečavaju. Veća gustina izaziva destruktivno dejstvo a manja biostimulativno.

3. Refleksno-terapijskim nadražajem na određene biološke aktivne tačke na koži, pokreću se procesi sinteze različitih biološki aktivnih supstanci koje imaju analgetičko, antiinflamatorno i antiedematozno regulativno dejstvo.
4. Laseroterapijom stimulišemo rast ćelija vezivnog tkiva, tkiva tetiva, koštanog tkiva, Stimulišu ćelijsku regeneraciju nervnih ćelija.
5. Stimuliše aktivnost tkiva: promene u sadržaju prostaglandina, povećan sadržaj specifičnih enzima, povećanje produkcije ćelijskih produkata.
6. Smanjuje sposobnost limfocita da deluje na stimulus antigena. Povećana regeneracija limfnih sudova i vena .
7. Usporava ili smanjuje stvaranje fibroznog tkiva ( kod opekotina i hiruških rana).
8. Stimuliše nervnu funkciju-povećava amplitudu akcionog potencijala.

Magnetoterapija

Magnetna terapija je nezaobilazna procedura u fizikalnoj terapiji. Ova vrsta terapije pokazuje niz prednosti u lečenju pre svega zbog širokog spektra oboljenja gde se može primeniti, pacijenti je jako dobro podnose i ima mali broj kontraindikacija. Magnetna terapija zajedno sa laserom predstavlja osnovu svakog terapijskog protokola u našoj ambulanti.

Magnetna terapija deluje od nivoa ćelije, preko organa do organizma u celini i dejstva su sledeća:
1. Antiedematozno i antiinflamatorno (smanjuje otok i zapaljenje)
2. analgetsko (smanjuje bol)
3. ubrzanje regeneracije tkiva (zarastanje rana, preloma kostiju, povreda)

Niskofrekvetno magnetno polje utiče na ćelijsku membranu tako što povećava njenu propustljivost. Time se ubrzava ćelijski metabolizam i povećava iskoristljivost kiseonika i hranljivih materija u tkivu. Kod bolesti taj promet materija je usporen na nivou ćelije i njegovim ubrzavanjem podstičete ozdravljenje.

Kao posledica dejstva magnetnog polja dolazi do vazodilatacije (širenja) krvnih sudova i bolje prokrvljenosti tkiva na koje smo delovali.

Magnetna terapija se može aplikovati lokalno na ograničenom polju i time se izbegavaju bilo kakvi sporedni efekti na druge sisteme u telu. Time je broj kontraindikacija sveden na minimum što je i jedna od najvećih prednosti magnetne terapije.
Može se aplikovati i kroz odeću pa čak i gips što je čini terapijom izbora kod stanja koje zahtevaju dugotrajnu imobilizaciju.


U fizikalnoj terapiji koristimo mehaničke efekte infrazvuka ( frekvencije do 16Hz ) i ultrazvuka (frekvencije od 16000 Hz pa naviše) , tako da po mehanizmu delovanja i terapijskom efektu spadaju u oblast mehano terapije, infrazvuk u niskofrekventnu a ultrazvuk u visokofrekventnu dubinsku mikro masažu tkiva.

Prodorna moć ultrazvuka u tkivima zavisi od izbora njegove frekvence. Nižu frekvencu (1 MHz) koristimo kada želimo dublji efekat a višu (3MHz) kada je površinski tako da se prodornost ultrazvučnih talasa kreće od 7cm do 2cm u tkivo. Kontaktna supstanca koja se koristi pri ultrazvučnoj masaži je gel koji ne ostavlja fleke na odeći i telu, bezbojan je, bez mirisa i hemijski neutralan. Pošto se ultrazvuk ne percipira pacijent za vreme aplikacije ne oseća nikakvu senzaciju osim mehaničkog pritiska težine projektora. Ukupna doza ultrazvuka direktno zavisi od inteziteza (W / cm2 ), vremena trajanja aplikacije i površine tretiranog predela.

Biološko delovanje ultrazvuka počiva na njegovom mehaničkom, toplotnom i hemijskom efektu. Mehaničko delovanje potiče od ultrazvučnih pulsacija čime se postiže posebna mikromasaža ćelija tkiva. Toplotno delovanje se manifestuje umerenim povišenjem lokalne temperature tkiva koje se tretira, u granicama prodornosti tih talasa i izražene vazodilatacije. Hemijsko delovanje se ispoljava pojačanjem oksidacionih procesa u tkivima i ubrzanju njihovog metabolizma.

Ultrazvučni aparati imaju mogućnost emisije konstantnog i impulsnog ultrazvuka. Kod impulsnog ultrazvuka izostaje termički efekat, mehanički ostaje, tako da on ima prednosti kod akutnih bolnih stanja i svežih povreda, osetljivosti na toplotu i svuda tamo gde je potebno izbeći termički efekat . Takođe impulsni ultrazvuk smanjuje povećan mišićni tonus.

Elektroterapija

TENS

Elektroterapijska procedura koja se zove TENS ,transkutana elektronervna stimulacija, je metoda lečenja bola električnim draženjem senzitivnih nervnih završetaka u koži.

To je postupak koji neopozivo vrši blokadu bola i zamenjuje do sada upotrebljavane blokade nerava lekovima anesteticima ili akupunkturom.
Metoda se zasniva na pojavi nadmetanja dve vrste nervnih vlakana u perifernim nervima, tankih C vlakana koji prenose bol i debelih A vlakana koji bol blokiraju.Elektrostimulacijom ovih zadnjih vrši se blokada bola na nivou kičmene moždine, prostije rečeno zatvaraju se vrata bolu.

Ovom metodom je moguće prekinuti sve bolne refleksne lukove koji se formiraju u toku razvoja nekog hroničnog bolnog stanja, dok je medikametoznom blokadom praktično nemoguće to trajno i detaljno postići.

Važnost obezboljivanja pacijenata je mnogostruka. Prvo prekidaju se patnje zbog bola i vraća funkcionalnost pacijentu.Zatim, u bezbolnoj fazi moguće je sprovesti lečenje osnovne bolesti drugim metodama, ispraviti mišićno-koštane i zglobne defekte, oporaviti periferne živce, zalečiti povrede ligamenata, mišića, zglobne hrskavice itd.

TENS metoda koristi nisko-frekventnu impulsnu struju frekvencije od 50-400 Hz raznih oblika i trajanja impulsa.Savremeni uređaji imaju automatsko skeniranje čitavog tretiranog područja i pronalaženje svih bolnih tačaka i njihovo definitivno obezboljavanje već u toku prvih 2-3 tretmana.

Interferentne struje

Interferentne struje predstavljaju nisko frekventne naizmenične struje koje nastaju endogeno u tkivima ,interferencijom (superpozicijom- sabiranjem, oduzimanjem ili poništenjem amplituda ) srednje frekventnih struja iz dva samostalna strujna kola, čija razlika u frekvenciji se kreće u određenom rasponu U terapijskoj primeni interferentne struje ( IFS ) se dobijaju na mestu ukrštanja dva nezavisna strujna kola koja su različite frekvence a istog inteziteta, a frekvenca na mestu interferencije se kreće u određenom rasponu u kojem mi možemo birati konstantnu frekvenciju ili ritmičnu za vreme aplikacije. Ta frekvenca se naizmenično menja od rastuće ka opadajućoj i obrnuto,kao i njihov intezitet koji se kreće od maximuma ( 100% interferencije ) do nule i obrnuto.Tako pacijent ima utisak blagog stezanja i popuštanja ili neke blage masaže.Ove struje su dobre za aplikaciju jer ne deluju nadražajno na kožne receptore, pa se mogu postići visoki inteziteti potrebni za terapijski efekat.Zatim imamo mogućnost širokog spektra izbora i kombinacija konstantne i ritmičke frekvencije u različitim rasponima što omogućava široku terapijsku primenu. Više frekvencije imaju izrazitiji inhibitorni i analgetički efekat dok niže frekvencije imaju izrazitiji nadražajni, stimulativni efekat na tkiva.Tako da za smanjenje bola koristimo konstantnu frekvenciju kao i za inhibiciju simpatikusa. Ritmičku frekvenciju kod posttraumatskih stanja ( povrede mekih tkiva, kontuzije, distorzije, rupture mišića) i preloma kostiju, gde imamo smanjenje bola, popuštanje spazma mišića, bolju cirkulaciju i stimulaciju stvaranja kalusa kao i resorpciju edema . Dobro se podnose na visokim intezitetima pa odatle i izraženiji dubinski efekat i mogu se aplikovati i u situacijama gde u tkivima postoji i prisustvo metala.Takođe nemamo ni strogo ograničeno vreme trajanja aplikacije kao kod nekih drugih elekto procedura kao posledicu navikavanja na datu terapiju.

Diadinamične struje

Diadinamicne struje spadaju u niskofrekventne impulsne struje.Njihova frekvenca je u rasponu od 50 do 100 Hz i postoji nekoliko modulacija te struje koje se razlikuju po jacini i frekvenci.Najcešce se u terapijskoj primeni koristi kombinacija tih modulacija kako bi se postigao što bolji efekat.Postoji sklonost tkiva i receptora u koži ka brzoj adaptaciji na diadinamicne struje pa se to izbegava cestim promenama polariteta i modulacija u toku terapijske primene. Dejstvo ove vrste elektroterapije je analgetsko i njega dobijamo pokrivanjem osecaja boli podražajem receptora za vibracije.Takode dijadinamik deluje na širenje krvnih sudova te izaziva lokalno jaku hiperemiju koja može dovesti i do smanjenja otoka.Kod povišenog tonusa mišica dijadinamik dovodi do njegovog smanjenja. Posebno se zapažaju pozitivni efekti kod Sudekove bolesti koja se javlja posle dugotrajne imobilizacije povreda ekstremiteta.Dijadinamik tada ima podražajno dejstvo na krvne sudove i vraca im normalnu funkciju koja je poremecena imobilizacijom

Kotz struje

Kotzove struje ili kako ih još zovu ruske struje spadaju u srednje frekventne struje.Koriste se za stimulaciju oslabljenih zdravih mišica.Svojim impulsnim dejstvom oni dovode do mišicne kontrakcije kroz koju se može aktivirati veliki procenat mišicnih vlakana.Mogu se koristiti posle duge imobilizacije ili u nekim drugim uslovima kada nam je potrebna kvalitetna kontrakcija a nije je moguce dobiti kroz aktivan pokret.Takode ih koristimo da aktiviramo mišice u izolovanoj kontrakciji i time ucimo pacijenta kako da ih efikasno koristi kroz vežbe.

Elektrostimulacija

Elektrostimulacija je terapijska metoda koja za izazivanje mišićne kontrakcije koristi električne impulse različitog oblika, trajanja i inteziteta, zavisno od prirode oboljenja.

Elektrostimulacija se koristi u lečenju stanja perifernih oduzetosti mišića, koje nastaju oštećenjem nervnih puteva kada nije moguće izvesti aktivan pokret.

Ključni efekti elekrostimulacije su trening oduzetih mišića, očuvanje svih kvaliteta mišića i sprečavanje njihove atrofije, stimulacija regeneracije nervnih vlakana, ukoliko nije došlo do prekida nervnog stabla. Ukoliko je došlo do prekida nervog stabla elektrostimulacija se i ne vrši dok se kontinuitet ne obezbedi hiruškom intervencijom.

Elektrostimulacija se vrši toliko dugo dok se ne jave aktivni pokret i mišić dobije dovoljno snage da se lečenje nastavi kineziterapijom, mada se i ove dve terapijske procedure uvek i kombinuju.Takođe je dragocena i magnetna terapija koja svojim biostimulativnim efektime ubrzava regeneraciju živca.

Za orjentaciju o dužini elektrostimulacije služi saznanje da normalna regeneracija živca napreduje 1 milimetar dnevno, ako nije došlo do prekida kontinuiteta živca, ili ako je on hiruški obezbeđen. Put regeneracije je dužina od mesta povrede pa do ulaska u mišić, po pravilu negde na sredini mišićnog tela, pa je onda lako izračunati broj dana lečenja u najoptimalnijoj situaciji.

Za elektrostimulaciju je veoma važna apsolutna saradnja i motivacija pacijenta, koja po pravilu ne izostaje kada se vidi da je pokret paralizovanog dela ekstremiteta moguć.

Svakako je neophodno primenjivati i sve druge oblike fizikalne terapije i rehabilitacije u cilju lečenja i prevencije veće invalidnosti.

Ultrazvučna terapija

U fizikalnoj terapiji koristimo mehaničke efekte infrazvuka ( frekvencije do 16Hz ) i ultrazvuka (frekvencije od 16000 Hz pa naviše) , tako da po mehanizmu delovanja i terapijskom efektu spadaju u oblast mehano terapije, infrazvuk u niskofrekventnu a ultrazvuk u visokofrekventnu dubinsku mikro masažu tkiva.
Prodorna moć ultrazvuka u tkivima zavisi od izbora njegove frekvence. Nižu frekvencu (1 MHz) koristimo kada želimo dublji efekat a višu (3MHz) kada je površinski tako da se prodornost ultrazvučnih talasa kreće od 7cm do 2cm u tkivo. Kontaktna supstanca koja se koristi pri ultrazvučnoj masaži je gel koji ne ostavlja fleke na odeći i telu, bezbojan je, bez mirisa i hemijski neutralan. Pošto se ultrazvuk ne percipira pacijent za vreme aplikacije ne oseća nikakvu senzaciju osim mehaničkog pritiska težine projektora. Ukupna doza ultrazvuka direktno zavisi od inteziteza (W / cm2 ), vremena trajanja aplikacije i površine tretiranog predela.

Biološko delovanje ultrazvuka počiva na njegovom mehaničkom, toplotnom i hemijskom efektu. Mehaničko delovanje potiče od ultrazvučnih pulsacija čime se postiže posebna mikromasaža ćelija tkiva. Toplotno delovanje se manifestuje umerenim povišenjem lokalne temperature tkiva koje se tretira, u granicama prodornosti tih talasa i izražene vazodilatacije. Hemijsko delovanje se ispoljava pojačanjem oksidacionih procesa u tkivima i ubrzanju njihovog metabolizma.

Ultrazvučni aparati imaju mogućnost emisije konstantnog i impulsnog ultrazvuka. Kod impulsnog ultrazvuka izostaje termički efekat, mehanički ostaje, tako da on ima prednosti kod akutnih bolnih stanja i svežih povreda, osetljivosti na toplotu i svuda tamo gde je potebno izbeći termički efekat . Takođe impulsni ultrazvuk smanjuje povećan mišićni tonus.