Vrste glavobolje

Hronični bol

Medicinski članci

Korisni linkovi

Contents

1. Vrste glavobolje. Migrena.

Vrste glavobolje. Migrena.

migrena Međunarodno društvo za glavobolju (International Haedache Society) uvelo je kriterijume za klasifikaciju glavobolja i migrena koji bi se trebali primenjivati u čitavom svetu.

Ta klasifikacija navodi nekoliko vrsta migrene:
migrene bez aure (pre zvana obična migrena), zatim migrena s aurom (ili pre - klasična migrena), te glavobolja tenzijskog tipa (tenzijska glavobolja). Postoje još i komplikovanije migrene, kao npr. oftalmoplegična migrena, bazilarna migrena i sl.

Migrena bez aure

Migrenu bez aure karakteriše napad glavobolje koji traje (ako se ne leči) od 4 do 72 sata. Radi se o pulsirajućem bolu, koji se javlja u jednoj strani glave, koja remeti svakodnevni život. Počinje često ujutro, pojačava se pri fizičkom naporu i pri kretanju. Obično se uz glavobolju javlja barem jedna od sledećih karakteristika; mučnina i/ili povraćanje, osetljivost na svetlo i/ili na buku. Neposredno pre i za vreme napada može se zapaziti pojačana hidratacija tela. Napadi takve glavobolje, iako periodični, nisu redovni, pa je moguće da osoba sa tim tipom glavobolje duži period bude bez glavobolje i bez lečenja. I kod žena za vreme trudnoće je primećeno da napadi takve glavobolje ili prestaju ili su puno ređi.

Migrena sa aurom

U migreni s aurom , već i samo ime kaže, glavobolji prethodi tzv. aura. Aura se može očitavati kao smetnja vida, mrlja u vidnom polju koja se povećava; zamućen vid, ili čak i potpuno slepilo na jednom oku, ali mogu se javiti i svetleće tačkice, zvezdice ili cik-cak crte. Mogu se javiti i drugi neurološki simptomi, npr. utrnulost i slabost u ruci i nozi, te utrnulost u jednoj strani lica, smetnje govora, promene raspoloženja, vrtoglavice, neprijatan osećaj u grugima. Aura obično traje oko pola sata, ne duže od sat vremena, i nakon nje se javlja glavobolja, mučnina i osetljivost na svetlo i/ili zvuk. Ponekad se glavobolja javi tek nakon nekog vremena, a neki put se uopšte ne pojavi, već se napad završava aurom. Glavobolja nakon aure, ukoliko se javi, traje obično od 8 do 24 sata, najčešće je jednostrana ali može se proširiti i obostrano, s time da je jača na onoj strani na kojoj je počela. Bolesnici osećaju opštu slabost, bledi su, razdražljivi, najčešće sa izraženim kolobarima tj. podočnjacima oko očiju i podbula lica.

Kod migrena s tzv. produženom aurom tj. migrena s komplikacijama , u auri mogu biti izraženi i neki puno veći i dramatičniji neurološki ispadi kao što su; oduzetosti različitog stepena jedne strane tijela, vrtoglavice, smetnje ravnoteže, šumovi u ušima, poremećaji svijesti, ispadi pojedinih moždanih živaca.

Migrenozni status

>Poseban oblik migrene je i tzv. migrenozni status , kada napadaj migrenozne glavobolje traje duže od 72 sata, bez obzira na lečenje. Glavobolja je kontinuirana, ili s prekidima manjim od 4 sata. U toku migrenskog napada tog tipa može, doduše retko nastati i moždani udar. Neurološki ispad ponekad ne išćezava nakon takvog napada, danima, čak do 7 dana.

Proverite da li imate migrenu.

Glavobolja tenzijskog tipa

Glavobolja tenzijskog tipa je glavobolja koja nastaje zbog stiskanja tj. kontrakcije mišića, naziva se još i psihomiogena, neurotična ili stresna glavobolja, može trajati od pola sata pa do nedelju dana. Bol je u obliku pritiska i stezanja poput obruča, obično u predelu čela, ali i u potiljku. Bol može biti blag, ne više od obične nelagode, no može biti i neugodan. Kretanje ne menja karakteristike bola u glavobolji tenzijskog tipa. Može biti prisutna blaga mučnina ali nikad nema povraćanja i osetljivosti na svetlo ili zvuk. Osim na bol u glavi bolesnici se žale i na druge tegobe, na punoću u abdomenu, stezanje u grlu, lupanje srca, razdražljivost, teškoće koncentracije i pamćenja. Radi se zapravo o dugotrajnoj napetosti mišića glave i vrata, kao telesnom izrazu psihičke napetosti.

Može se raditi o epizodičnoj tenzijskoj glavobolji, koja traje od 30 minuta do 7 dana, a broj dana u godini sa glavoboljom je obično 180, ili prosečno 15 dana mesečno.

Hronična tenzijska glavobolja

Hronična tenzijska glavobolja je češća od epizodične. Karakteristike bola su iste, samo je intenzitet slabiji. Bitna karakteristika je da senzacija tj. osećaj bola nikada ne prestaje, iako varira u intenzitetu do gotovo neprimetne glavobolje.

Kod svih su glavobolja, pa i migrena, potrebne dijagnostičke pretrage. Osim uzimanja anamnestičkih podataka o tegobama bolesnika i ranijim bolestima, da bi se procenilo o kakvoj se vrsti glavobolje radi i neurološkog pregleda, osnovnih laboratorijsko-biokemijskih analiza krvi, preporučuje se Doppler-sonografija krvnih sudova glave i vrata, za procenu moždane cirkulacije, snimanje električne moždane aktivnosti (EEG), a koji put je potrebna i šira obrada koja uključuje i kompjutersku tomografiju mozga (CT) ili čak magnetsku rezonancu mozga (MRI). Dijagnostiku je ponekad potrebno dopuniti radiološkim snimanjem glave i vratne kičme, te eventualno radiološkim snimanjem pomoću kontrastnih sredstava i krvnih sudova glave (odnosno mozga) i vrata. Kod migrena sa aurom vidni evocirani potencijali (VEP) mogu dati karakterističan nalaz. Ali, za sada ne postoji niti jedna dijagnostička metoda koja izolirano sa sigurnošću može dokazati migrenu izvan napada.

Česta glavobolja Izvor: prof. dr. Branislav Antić - neurohirurg Glavobolja. Saznajte više o različitim tipovima glavobolje. > ... Opširnije...

Lečenje migrene Kako da pokušate da izlečite migrenu >Pre je već naglašena važnost zdravog i harmoničnog života u sprečavanj... Opširnije...